Koliko zarađuju srpske kreatorke na OnlyFansu? Realne brojke (2026)

Pouzdanog podatka o tome koliko zarađuje prosečna srpska kreatorka nema, i to je prva poštena rečenica u ovoj temi. Ono što se zna, zna se na nivou cele platforme i na nivou srpskih propisa, a to je dovoljno da se izračuna nešto korisnije od proseka: koliko od bruto iznosa na platformi zaista stigne na dinarski račun. U nastavku su brojke iz primarnih izvora, tri računa sa konkretnim iznosima i uputstvo kako se čitaju iznosi iz domaćih medija.

Kratak odgovor

Ne postoji podatak o proseku ni medijani zarade srpskih kreatorki. Niko ga ne prikuplja i niko ga ne objavljuje. Ono što se zna, zna se na nivou cele platforme, i ta slika nije glamurozna: novac je izrazito neravnomerno raspoređen, mali broj naloga uzima nesrazmerno velik deo, a većina zarađuje malo. Sve ostalo su anegdote, a anegdote nisu statistika.

Drugi deo odgovora je onaj koji se skoro nigde ne računa. Između iznosa koji pretplatnik plati i dinara na tvom računu stoje tri sloja: provizija platforme od 20 odsto, bankarske naknade i konverzija, pa porez i doprinosi. Kod malih iznosa poslednji sloj ume da bude nula, a kod većih uzima trećinu do polovine. Računi su niže.

Zašto za Srbiju ne postoji zvanična brojka

U srpskim poreskim podacima ne postoji kategorija OnlyFans. Zarada sa platforme knjiži se kao i svaki drugi prihod iz inostranstva na koji niko nije obračunao porez umesto tebe, po režimu koji se u javnosti zove frilenserski, pa se iz zbirnih podataka ne može izdvojiti. Ni Poreska uprava ni Ministarstvo finansija nisu objavili nijedno saopštenje ni mišljenje koje se odnosi baš na ovu vrstu prihoda, što je razloženo u tekstu o OnlyFansu i porezu u Srbiji.

Jedina javna brojka koja se te oblasti uopšte dotiče jeste ukupan prihod od frilenserskog poreza. Po podacima Poreske uprave koje je preneo Bloomberg Adria u januaru 2025, za prvih devet meseci 2024. naplaćeno je 887 miliona dinara, oko 7,6 miliona evra, uz nešto više od 22.400 podnetih prijava od januara 2023. do septembra 2024. Taj iznos pokriva sve frilensere, od programera do prevodilaca i pomoraca, i iz njega se ne može izvući koliko otpada na kreatorke sadržaja. Vredi ga znati samo zato što pokazuje red veličine celog frilenserskog sektora u Srbiji, ne samo ove niše.

Zato budi oprezna sa svakim tekstom koji navodi tačan prosek zarade srpskih kreatorki. Takav podatak nema odakle da dođe.

Šta platforma sama objavljuje

Za razliku od srpskih podataka, finansijski podaci same platforme su javni i revidirani. Fenix International Limited, vlasnik OnlyFansa, godišnji izveštaj predaje britanskom registru privrednih društava. Za poslovnu godinu zaključenu 30. novembra 2024. prijavljeno je:

• 7,22 milijarde dolara bruto uplata pretplatnika, devet odsto više nego godinu ranije.
• 5,80 milijardi dolara isplaćeno kreatorima.
• 4,634 miliona kreatorskih naloga, uz rast od 13 odsto.
• 377,5 miliona korisničkih naloga, uz rast od 24 odsto.

Podela prihoda je javno objavljena i nije sporna: kreator zadržava 80 odsto uplate, platforma uzima 20 odsto, i to važi za pretplate, napojnice i posebno naplaćen sadržaj.

Jedna napomena o svežini podataka. U registru Companies House u septembru 2026. najnoviji predati izveštaj i dalje je onaj za godinu zaključenu 30. novembra 2024. Novijih revidiranih brojki nema, pa svaki tekst koji navodi zvanične podatke platforme za 2025. ili 2026. navodi nešto što nije objavljeno.

Šta ta brojka daje kad se podeli

Ako se 5,80 milijardi dolara podeli sa 4,634 miliona kreatorskih naloga, dobija se oko 1.250 dolara po nalogu godišnje, odnosno oko 104 dolara mesečno. Po kursu Narodne banke Srbije od 14. septembra 2026, kada je srednji kurs bio 101,74 dinara za dolar i 117,37 za evro, to je oko 10.600 dinara, odnosno oko 89 evra mesečno.

Taj račun treba čitati sa tri ograde, i sve tri su bitne:

• Reč je o nalozima, ne o osobama. Deo naloga je neaktivan, napušten ili otvoren pa nikad korišćen.
• Reč je o aritmetičkom proseku, ne o medijani. Kad nekoliko naloga zaradi milione, prosek se diže, a tipičan nalog ostaje daleko ispod njega.
• Reč je o svetu, ne o Srbiji. Nijedan deo tog iznosa ne može se pripisati srpskim kreatorkama.

Zaključak je skroman, ali pošten: čak i najizdašniji mogući račun, onaj koji pretpostavlja da je svaki nalog aktivan, daje iznos manji od nekoliko stotina evra mesečno. Stvarna medijana je gotovo sigurno znatno niža. Koliko tačno, ne zna se, jer platforma raspodelu zarade po kreatorima nikada nije objavila.

Za poređenje: koliko iznosi srpska plata

Da bi te brojke imale kontekst, korisno je znati sa čim ih porediš. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u Srbiji za jun 2026. iznosila je 120.401 dinar, a medijalna neto zarada 94.281 dinar.

Razlika između te dve brojke sama je po sebi pouka. Prosek je viši od medijane jer ga dižu najbolje plaćeni. Na platformi je isti efekat neuporedivo jači, jer je razlika između vrha i dna mnogo veća nego na tržištu rada. Praktično to znači sledeće: kreatorka koja bi na platformi dostigla srpsku medijalnu platu već bi bila znatno iznad tipičnog naloga. To nije skroman rezultat, to je dobar rezultat.

Od bruto iznosa do dinara na računu

Kad neko kaže da je zaradio toliko i toliko, po pravilu misli na bruto promet na platformi. Između tog broja i dinara na računu stoje četiri stavke.

Stavka	Koliko	Napomena
Provizija platforme	20% svake uplate	Važi za pretplate, napojnice i posebno naplaćen sadržaj. Odbija se pre isplate.
Ulazna naknada banke	oko 0,4% priliva	Po zvaničnim tarifama: Rajfajzen 0,40% uz minimum 300 dinara, UniCredit 0,4% uz minimum 400 i maksimum 20.000 dinara.
Konverzija u dinare	oko 0,8%	Kod Rajfajzena 0,80% uz minimum 300 dinara. Izbegava se samo ako novac držiš na deviznom računu.
Porez i doprinosi	0% do oko 35% priliva	Zavisi od izabranog modela i visine kvartalnog priliva. Detalji u tekstu o porezu.

Praktično pravilo pri čitanju naslova glasi: bruto iznos prvo pomnoži sa 0,8, pa tek onda razmišljaj o banci i porezu. Razlika između zaradi 10.000 i ima 10.000 kod ovog posla je velika.

Tri računa sa konkretnim brojkama

U svim primerima pretpostavka je mesečni bruto promet na platformi, isplata u dolarima, kurs od 101,74 dinara za dolar i ukupno oko 1,2 odsto bankarskih troškova. Poreski iznosi računati su po vrednostima koje važe od 1. februara 2026: normirani troškovi 110.647 dinara po kvartalu za Model 1 i 66.733 dinara plus 34 odsto priliva za Model 2, stopa poreza 20 odnosno 10 odsto, PIO 24 odsto i zdravstvo 10,3 odsto, uz minimalnu kvartalnu PIO osnovicu od 153.891 dinar kod Modela 2.

Bruto na platformi	Posle provizije i banke	Neto po Modelu 1	Neto po Modelu 2
250 USD mesečno (oko 214 EUR)	oko 20.200 RSD mesečno	oko 20.200 RSD (bez poreza i doprinosa)	oko 7.900 RSD
1.000 USD mesečno (oko 866 EUR)	oko 80.600 RSD mesečno	oko 56.900 RSD	oko 62.000 RSD
5.000 USD mesečno (oko 4.330 EUR)	oko 403.100 RSD mesečno	oko 204.200 RSD	oko 295.100 RSD

Tri stvari koje se iz te tabele vide, a retko se negde napišu:

• Kod malih iznosa Model 1 ne košta ništa. Ako je kvartalni priliv manji od 110.647 dinara, nema ni poreza ni PIO doprinosa. Model 2 je u toj zoni skup upravo zato što PIO ima minimalnu osnovicu, pa se plaća oko 36.900 dinara po kvartalu bez obzira na to koliko si zaradila.
• Na oko 1.000 dolara mesečno neto je ispod srpske medijalne plate. Posle provizije, banke i poreza ostaje oko 57.000 do 62.000 dinara, dok je medijalna neto zarada 94.281 dinar.
• Tek kod većih iznosa Model 2 postaje osetno povoljniji, jer je stopa upola manja i odbija se dodatnih 34 odsto priliva.

Brojke su zaokružene i služe za red veličine, a ne kao poreski obračun. Pre prijave ubaci svoj stvarni kvartalni priliv u kalkulator na portalu za frilensere i uporedi oba modela; izbor se pravi iznova za svaki kvartal. Iznad određenog godišnjeg nivoa dolazi i godišnji porez na dohodak građana, a ceo postupak, rokovi i obrazac PP OPO-K opisani su u tekstu o porezu u Srbiji.

Koliko treba do prvog priliva

Prvi novac na računu ne kasni zbog platforme nego zbog publike. Sama isplata ima dve tehničke kočnice: zarada se oslobađa sa odloženim rokom i isplata se traži tek iznad minimalnog iznosa, pa i kad prodaja krene, prvi priliv stiže sa nekoliko nedelja zakašnjenja. Realan raspored koji se u praksi ponavlja izgleda ovako:

1. Prva dva do četiri meseca: nema stabilnog prihoda. Vreme odlazi na gradnju publike izvan platforme, jer se unutar nje skoro niko ne pronalazi. Kako to izgleda konkretno, razloženo je u tekstu kako promovisati profil.
2. Treći do šesti mesec: prve pretplate, obično nekoliko desetina dolara mesečno, uz velike oscilacije.
3. Posle šest meseci: prihod postaje predvidiv samo ako je publika nastavila da raste. Većina naloga tu stane, i to nije neuspeh nego pravilo.

Ako računaš na prihod od prvog meseca, računica ne stoji. Postavljanje naloga, verifikacija i prvi koraci opisani su u tekstu kako otvoriti profil kreatorke.

Šta zapravo utiče na zaradu

• Publika izgrađena izvan platforme. Skoro sav saobraćaj dolazi sa društvenih mreža, ne iz pretrage unutar platforme, o čemu više piše tekst o pretrazi po imenu.
• Cenovna strategija. Kombinacija pretplate, posebno naplaćenog sadržaja i napojnica utiče na prihod više od same cene pretplate. Kako se cena postavlja, razloženo je u tekstu kako odrediti cenu.
• Redovnost objavljivanja i odgovaranje na poruke. Najveći deo posla nije snimanje nego komunikacija i marketing.
• Da li radiš sama ili preko agencije. Agencija uzima svoj procenat povrh platforme, pa se isplati samo ako donese više nego što uzme; poređenje je u tekstu agencija ili samostalno.
• Gubitak publike na lažne profile. Svaka uplata koja završi kod kopije nije samo izgubljen novac nego i izgubljen pretplatnik, a klonovi su česti, kako je opisano u tekstu o lažnim profilima.
• Vreme. Većina naloga raste sporo, a mnogi nikada ne pređu simbolične iznose.

Kako se čitaju iznosi iz domaćih medija

Iznosi koji se pojavljuju u srpskim medijima nisu nužno izmišljeni, ali su skoro uvek konstruisani na jedan od četiri načina, i vredi ih prepoznati pre nego što ih uzmeš kao merilo.

1. Ekstrapolacija. Kreatorka navede koliko je zaradila za osamnaest dana, a naslov to pomnoži do meseca, pa i do godine. Prvi mesec je po pravilu najbolji, jer tada ulazi cela postojeća publika odjednom.
2. Bruto umesto neta. Iznos je promet na platformi, pre provizije od 20 odsto, pre banke i pre poreza.
3. Samoprijavljeni podatak. Nijedan takav iznos nije nezavisno proveren, a kreatorka koja prodaje kurs ili vodi agenciju ima interes da broj zvuči veće.
4. Jedna transakcija kao mesečna zarada. Pojedinačna velika uplata predstavlja se kao redovan prihod.

Tipičan primer tog žanra je tekst Telegraf Biznisa iz jula 2025, u kojem najveći iznos u naslovu nastaje upravo množenjem zarade sa osamnaest dana. Namerno ne prenosimo iznose uz imena, jer se ničiji prihod ne može proveriti spolja, a objavljivanje takve procene uz ime ne koristi čitaocu.

Isto važi i za brojku koja se ponavlja toliko često da zvuči zvanično: tvrdnja da prosečan kreator zarađuje oko 150 dolara mesečno i tvrdnja da najuspešniji jedan odsto naloga uzima trećinu svih prihoda. Obe kruže godinama, obe se prenose bez izvora i nijednu platforma nikada nije objavila. Naš stav je jednostavan: ako se brojka ne može pratiti do primarnog izvora, ne objavljujemo je.

Šta to znači za pretplatnika

Ako si ovde iz radoznalosti, glavni zaključak je da budeš skeptičan prema senzacionalnim iznosima. Stvarnost je prizemnija: nekoliko velikih imena i dug niz manjih kreatorki sa malom, vernom publikom. Za pretplatnika prava vrednost nije u tome koliko neko zarađuje, nego u tome da novac završi kod prave osobe, a ne kod klona. Kako se to proverava, opisano je na stranici o zvaničnim linkovima, provereni profili su u imeniku kreatorki, a šta uplata iz Srbije stvarno košta piše u tekstu o plaćanju OnlyFansa iz Srbije.

Česta pitanja

Koliko prosečno zarađuje srpska kreatorka na OnlyFansu?

Ne postoji pouzdan podatak. Poreska uprava ne vodi evidenciju po vrsti platforme, a platforma ne objavljuje podatke po državama. Svaki iznos koji neko navede kao prosek za Srbiju procena je bez izvora.

Koliko ostane od 1.000 dolara zarade?

Platforma zadrži 200 dolara, banka na priliv i konverziju uzme oko 1,2 odsto, pa na dinarski račun stigne oko 80.600 dinara mesečno. Posle poreza i doprinosa ostaje oko 56.900 dinara po Modelu 1 ili oko 62.000 po Modelu 2, po vrednostima koje važe u 2026.

Koliko OnlyFans uzima od zarade?

Platforma zadržava 20 odsto, a kreator 80 odsto. Podela važi za pretplate, napojnice i posebno naplaćen sadržaj i objavljena je u uslovima korišćenja.

Da li je zarada sa OnlyFansa u Srbiji oporeziva?

Jeste. Reč je o prihodu iz inostranstva na koji niko nije obračunao porez umesto tebe, pa se plaća samooporezivanjem, kvartalno, na obrascu PP OPO-K, u roku od 30 dana od isteka kvartala. Biraš između dva modela obračuna i izbor se pravi iznova za svaki kvartal.

Koliko treba da prođe do prve zarade?

Prvi prilivi obično se pojavljuju posle dva do četiri meseca redovnog objavljivanja i rada na publici izvan platforme, a predvidiv prihod tek posle šest meseci, i to samo ako publika nastavi da raste. Sama isplata dodatno kasni jer se zarada oslobađa sa odloženim rokom i traži se tek iznad minimalnog iznosa.

Da li su brojke o zaradi koje kruže internetom pouzdane?

Uglavnom nisu. Podaci o ukupnim isplatama iz godišnjeg izveštaja vlasnika platforme jesu pouzdani. Tvrdnje o prosečnoj zaradi kreatora ili o udelu najuspešnijih jedan odsto nemaju proverljiv primarni izvor.

Zašto se u tekstovima o zaradi ne navode imena kreatorki?

Zato što se ničiji prihod ne može proceniti spolja, a objavljivanje takve procene uz ime izlaže osobu bez ikakve koristi za čitaoca. Naš imenik radi na pristanku, o čemu više piše na stranici o bezbednosti.

Izvori

• Companies House: istorija predatih izveštaja Fenix International Limited
• Republički zavod za statistiku: prosečna i medijalna neto zarada
• Bloomberg Adria: podaci Poreske uprave o naplaćenom porezu frilensera
• Telegraf Biznis: primer medijskog prikaza zarada i izjave pravnika