OnlyFans i porez u Srbiji: frilenserski modeli, paušal i PDV (2026)

Zarada sa OnlyFansa, Fanslyja ili bilo koje strane platforme u Srbiji nije ni nevidljiva ni posebno regulisana. Zakon o porezu na dohodak građana ne pravi razliku između eksplicitnog i običnog sadržaja — novac koji ti strani platilac uplati na račun tretira se isto kao i svaki drugi prihod iz inostranstva na koji niko nije obračunao porez umesto tebe. Ovaj tekst objašnjava koji je to režim, koliko konkretno iznosi u 2026, kada prestaje da bude dovoljan i gde je zamka koju skoro svi previde.

Ukratko: šta se zapravo primenjuje

Ako nisi registrovala nikakvu delatnost, tvoja zarada spada u ugovorenu naknadu za izvršeni rad, odnosno naknadu od autorskih i srodnih prava, na koju se porez plaća samooporezivanjem. To je režim koji se od 1. januara 2023. u javnosti zove „frilenserski”. Poreska uprava za njega drži poseban portal, frilenseri.purs.gov.rs, i sama napominje da „frilenser” nije zakonski pojam — režim pokriva svakog rezidenta kome plaća neko ko ne obračunava srpski porez.

Prijava je kvartalna, a ti biraš jedan od dva modela obračuna. Izbor nije vezan za celu godinu: možeš da biraš iznova za svaki kvartal.

Dva modela, sa iznosima koji važe u 2026.

Oba modela rade tako što se od bruto prihoda u kvartalu odbiju takozvani normirani troškovi, a na ostatak se plaća porez i doprinosi. Razlika je u tome koliko se odbija i po kojoj stopi.

Model 1. Odbija se fiksnih 110.647 dinara po kvartalu, a na razliku se plaća porez po stopi od 20%. Doprinos za PIO je 24%, a za zdravstvo 10,3%. Kod ovog modela PIO nema minimalnu osnovicu — ako u kvartalu zaradiš manje od 110.647 dinara, nema ni poreza ni PIO doprinosa.

Model 2. Odbija se 66.733 dinara po kvartalu plus 34% bruto prihoda, a na razliku se plaća porez po stopi od 10%. Zvuči povoljnije i na većim iznosima jeste — ali kod ovog modela osnovica za PIO ne može biti niža od trostruke najniže mesečne osnovice, pa se PIO plaća i kad je zarada mala.

Ta dva iznosa se usklađuju svakog 1. februara sa inflacijom iz prethodne godine. Vrednosti iznad važe od 1. februara 2026. i objavljene su u aktu Poreske uprave 05 broj 43-441/2026 („Sl. glasnik RS” 6/2026) — tabela usklađenih dinarskih iznosa. Za januar 2026. još su važile prošlogodišnje vrednosti (107.738 i 64.979 dinara), a nove stižu 1. februara 2027.

Koji model je povoljniji

Nema zakonske granice iznad koje Model 2 prestaje da se sme koristiti — proverili smo tekst zakona i takva odredba ne postoji, mada se u tekstovima po internetu često pominje. Postoji samo aritmetika: Model 1 je povoljniji na malim iznosima jer nema minimalnu PIO osnovicu, a Model 2 na većim jer je stopa upola manja i odbija se dodatnih 34%.

Osnovice doprinosa za 2026. („Sl. glasnik RS” 105/2025): najniža mesečna 51.297 dinara, najviša 732.820 dinara. Iz toga sledi da je kod Modela 2 minimalna kvartalna osnovica za PIO 153.891 dinar, odnosno oko 36.900 dinara PIO doprinosa po kvartalu bez obzira na to koliko si zaradila. Tu je i prelomna tačka.

Ne prepisuj ove brojke u tabelu i ne odlučuj na osnovu njih — ubaci svoj stvarni kvartalni prihod u kalkulator i uporedi oba modela. Iznosi se menjaju svake godine, kalkulator ne.

Kako se i kada podnosi prijava

Obrazac je PP OPO-K, a rok je 30 dana od isteka kvartala u kome je prihod ostvaren. U praksi to znači 30. april, 30. jul, 30. oktobar i 30. januar.

Prijavu možeš da podneseš na tri načina: preko namenskog portala za frilensere, koji sam izračuna obavezu i generiše nalog za plaćanje sa QR kodom; preko sistema ePorezi; ili u papiru, na šalteru odnosno poštom.

Ako u nekom kvartalu nije bilo priliva, prijava se za taj kvartal ne podnosi.

Za kašnjenje se obračunava kamata, a moguća je i prekršajna odgovornost. Namerno ne navodimo raspon kazne jer ga nismo mogli da potvrdimo iz dostupnog teksta Zakona o poreskom postupku. Ono što jeste vredno znati: član 182b tog zakona predviđa da se prekršajni postupak ne pokreće ako sama prijaviš i platiš porez sa kamatom pre nego što te Poreska uprava otkrije. Dobrovoljno prijavljivanje je, dakle, jeftinije od čekanja.

Kada moraš da pređeš u preduzetnika

Ovo je najslabije definisana tačka u celoj temi i pošteno je to reći odmah: ne postoji iznos prihoda koji te automatski tera u registraciju. Kriterijum nije veličina nego karakter posla. Ako je aktivnost trajna, organizovana i usmerena na sticanje prihoda, reč je o samostalnoj delatnosti i pripada registrovanoj formi, u Agenciji za privredne registre.

Profil koji radi mesecima, sa redovnim prihodom i planiranim objavljivanjem, po toj definiciji je u sivoj zoni. Praksa knjigovođa uzima kao znake: kontinuitet, ponavljanje, potrebu da izdaješ račun, želju da priznaš troškove i angažovanje drugih ljudi.

Paušalno oporezivanje, ako se registruješ

Paušal je najjednostavniji oblik za preduzetnika: plaćaš fiksan mesečni iznos umesto da vodiš knjige. Uslov je promet u prethodnoj godini do 6.000.000 dinara i da nisi u sistemu PDV-a (član 40. Zakona o porezu na dohodak građana). Stopa poreza na prihod od samostalne delatnosti je 10%.

Šifra delatnosti bira se prema obliku rada, ne prema temi. U Prilogu 1 Uredbe o paušalnom oporezivanju stoje, sa svojim koeficijentima: 9003 Umetničko stvaralaštvo (2,142), 9002 Druge umetničke delatnosti (2,456), 7420 Fotografske usluge (2,080), 5911 Proizvodnja filmova i AV sadržaja (2,717), 6312 Veb portali (2,725), 7410 Dizajn (2,682).

Zamka: 73.11, oglašavanje i istraživanje tržišta, član 40. izričito isključuje iz paušala. To je bitno jer se kreatorke često usmeravaju baš na „marketinšku” šifru. Ako uzmeš tu šifru, paušal otpada i ideš na knjige.

Sam paušalni iznos ne bira se — računa se iz prosečne zarade u opštini, koeficijenta delatnosti i niza korekcija (zona, godine od registracije, starost ispod 30 ili preko 55 godina, status), uz ograničenje rasta od 10% godišnje do 2027. Detalji su u tekstu Uredbe, poslednji put izmenjene u „Sl. glasniku RS” 115/2025.

PDV: prag od 8 miliona i zamka sa provizijom

Prag za ulazak u sistem PDV-a je 8.000.000 dinara ukupnog prometa u prethodnih 12 meseci (član 33. Zakona o PDV-u). Za 2026. se nije menjao.

Ali PDV ovde nije priča o pragu, nego o proviziji koju platforma zadržava. Dva člana zajedno prave obavezu koju većina previdi:

Član 12. kaže da je, za potrebe određivanja mesta prometa usluga, poreski obveznik „svako lice koje obavlja delatnost kao trajnu aktivnost bez obzira na cilj” — dakle bez obzira na to da li si u sistemu PDV-a. Kada je primalac takvo lice, mesto prometa je tamo gde je primalac, u Srbiji.

Član 10. stav 1. tačka 3. kaže da je poreski dužnik primalac usluge, ako strano lice nije obveznik PDV-a u Srbiji.

Spojeno: ako se tvoja aktivnost može opisati kao trajna, provizija koju platforma zadržava (uobičajeno 20%) je usluga primljena iz inostranstva sa mestom prometa u Srbiji, a ti si poreski dužnik — obračunavaš 20% PDV-a na tu proviziju internim obračunom, i ako nisi u sistemu PDV-a nemaš pravo na odbitak prethodnog poreza.

Šta ne možemo da potvrdimo: da li sam prijem usluge iz inostranstva obavezuje na evidentiranje u sistem PDV-a bez obzira na prag. Iz teksta člana 10. proizlazi obaveza plaćanja za tu transakciju, ne obaveza registracije — ali to nismo mogli da proverimo iz primarnog izvora, kao ni koju prijavu i u kom roku podnosi neregistrovani dužnik. Ovo je tačka na kojoj se najviše greši u tekstovima o ovoj temi. Ako ti prihod nije simboličan, uzmi mišljenje Poreske uprave ili knjigovođu — ovde procena nije dovoljna.

Godišnji porez na dohodak građana

Ovo je poseban, dodatni porez koji se plaća iznad određenog nivoa ukupnog godišnjeg dohotka. Za prihod ostvaren u 2025, sa prijavom do 15. maja 2026: prosečna godišnja zarada 1.813.032 dinara, neoporezivi iznos 5.439.096 dinara (trostruka prosečna), stopa 10% do 10.878.192 dinara oporezivog iznosa i 15% iznad toga. Lični odbitak je 725.213 dinara, a 271.955 po izdržavanom članu, sa ograničenjem odbitaka na 50% osnovice. Obveznici mlađi od 40 godina imaju dodatni odbitak. Obrazac je PP GPDG, isključivo elektronski.

Iznosi za dohodak ostvaren u 2026. još nisu poznati — zavise od prosečne zarade koju Republički zavod za statistiku objavi početkom 2027. Ne veruj nijednom tekstu koji ih već navodi.

Da li prihod po frilenserskom režimu ulazi u godišnji porez: po praksi da, i tako ga tretiraju svi poreski savetnici, ali tačan član koji ga nabraja nismo uspeli da pročitamo iz dostupnog teksta zakona, pa to navodimo kao praksu, ne kao citat.

Banka: šta traži i koliko naplaćuje

Ti nemaš posebnu obavezu prijave prema Narodnoj banci — banka izveštava umesto tebe. Ono što ti moraš da uradiš jeste da navedeš šifru osnova priliva. Za ovakav prihod u praksi dolaze u obzir 781 (devizne doznake fizičkih lica) i 814 (ostale poslovne usluge); koju će tražiti zavisi od banke i od toga da li si registrovana, pa to pitaj svoju banku umesto da nagađaš. Za ponovljene prilive po istom osnovu može se dati trajni nalog, što ti štedi popunjavanje svakog meseca.

Za priliv ti treba devizni račun u valuti priliva. Otvaranje traži samo ličnu ispravu sa fotografijom — odluka Narodne banke o deviznim računima ne postavlja nikakav novčani prag.

Naknade za priliv iz inostranstva, iz zvaničnih tarifa: Rajfajzen 0,40%, minimum 300 dinara za iznose do 10.000 evra (tarifa u primeni od 1. septembra 2025); UniCredit 0,4%, minimum 400 a maksimum 20.000 dinara (tarifa u primeni od 8. januara 2024). Na to dolazi konverzija ako menjaš valutu — kod Rajfajzena 0,80%, minimum 300 dinara.

Jedna praktična napomena koju vredi znati unapred: srpski mediji izveštavaju da pojedine banke blokiraju transakcije koje prepoznaju kao vezane za industriju za odrasle, pozivajući se na propise o sprečavanju pranja novca. Nijedna banka to nema u javno objavljenim uslovima i nijedan propis to ne nalaže, pa ovo prenosimo kao novinarski izveštaj, ne kao pravilo.

Da li Poreska uprava ima stav o sadržaju za odrasle

Nema. Nismo našli nijedno saopštenje, mišljenje ni uputstvo Poreske uprave ili Ministarstva finansija koje se odnosi baš na ovu vrstu prihoda, niti ijednu odredbu koja pominje sadržaj za odrasle — ni u Zakonu o porezu na dohodak građana, ni u Uredbi o paušalu, ni na portalu za frilensere.

Tačan način da se to kaže jeste: zakon ne pravi razliku. Isti modeli, iste stope, isti doprinosi kao za prevodioca, programera ili fotografa koji naplaćuje iz inostranstva. Ne pripisuj Poreskoj upravi nikakav stav o sadržaju, jer ga javno nije zauzela.

Najčešća pitanja

Koliko iznose normirani troškovi u 2026?

Kod Modela 1 iznose 110.647 dinara po kvartalu, a kod Modela 2 66.733 dinara plus 34% bruto prihoda. Ti iznosi važe od 1. februara 2026. i usklađuju se svakog 1. februara.

Do kada se podnosi prijava?

U roku od 30 dana od isteka kvartala, na obrascu PP OPO-K: 30. aprila, 30. jula, 30. oktobra i 30. januara. Ako u kvartalu nije bilo priliva, prijava se ne podnosi.

Da li moram da otvorim preduzetničku radnju?

Ne postoji iznos koji te automatski tera na to. Kriterijum je da li je aktivnost trajna i organizovana, a to je pravni standard, ne brojka. Profil koji radi mesecima sa redovnim prihodom nalazi se u sivoj zoni i o tome vredi da se posavetuješ sa knjigovođom.

Da li plaćam PDV na proviziju koju platforma zadrži?

Ako se tvoja aktivnost može opisati kao trajna, da — provizija je usluga primljena iz inostranstva sa mestom prometa u Srbiji, a ti si poreski dužnik po članu 10. Zakona o PDV-u, bez prava na odbitak ako nisi u sistemu. Da li te sam taj prijem obavezuje i na evidentiranje u sistem PDV-a, nismo mogli da potvrdimo iz primarnog izvora.

Da li Poreska uprava vidi uplate sa OnlyFansa?

Priliv iz inostranstva ide preko banke, a banka izveštava Narodnu banku Srbije u okviru platnog bilansa. Nije reč o skrivenom toku novca, i upravo zato je jeftinije prijaviti nego čekati.

Koju šifru delatnosti da uzmem ako se registrujem?

Prema obliku rada: 9003 umetničko stvaralaštvo, 9002 druge umetničke delatnosti, 7420 fotografske usluge, 5911 proizvodnja AV sadržaja, 6312 veb portali ili 7410 dizajn. Izbegavaj 73.11, oglašavanje i istraživanje tržišta — ta šifra je zakonom isključena iz paušala.